Čuješ li me?
Čuješ li krik što dopire iz dubine mojega žića?
Ondje je gorda, perfidna tama,
ondje uznosite erinije vladaju,
miris svježe, božanstvene krvi
stapa se sa sablasnom smrću.
Molim te, poslušaj me; Molim te, krvavi mrak polako navire…

Vidiš li me?
Vidiš li grotesknu formu mojega žića?
Na izmaku je svih snaga,
zadesile su ga revolucije krvoločne,
ono će im utažiti prokletu žeđ,
a one će ga, kao da je staklo, podmuklo razbiti.
Molim te, pogledaj me; Molim te, moja su vjeđa tako teška…

Plačeš li?
Plačeš li i dalje zbog bravurozna pothvata mojega žića?
Kada se potrgaju sve pedale ovoga života,
kada te prožme nepopustljiva vatra smrti,
kada ti ona pruži nedostižnu, neuhvatljivu utjehu,
očajno me proklinjati više nećeš ti. 
Molim te, shvati me; Molim te, barem pokušaj…